Zašto sam odlučila da pokrenem sopstvene radionice?

Iako sam završila studije psihologije, studirala i u Srbiji i u Americi, pročitala velike količine tekstova na temu samopomoći, samorazvoja i duhovnosti i pohađala bezbrojne radionice i kao klijent i kao učenik u prethodnih 35 godina, u ključnim životnim trenucima, dramatičnim, traumatskim, ja sam se lomila i razboljevala…

Shvatila sam da svom mom „znanju“ i praksi nešto nedostaje…

Krenula sam u potragu i misiju da povratim sopstveno zdravlje, ostvarim kvalitetniji život i odnose sa drugima.

Potraga za tim nedostajućim faktorima, znanjima, praksama iznedrio je mnogo dobrog.

Sazrevanja moje sopstvene svesti, transformaciju karaktera, sticanje znanja, te razvoja potrebnih tehnologija koje sam iskustveno na sebi kroz sebe razvila i pretočila u individualni rad sa mojim klijentima, te iskustveno-edukativne radionice.

Jedna od mojih specifičnosti je uverenje da za trajnu i stabilnu transformaciju karaktera nije dovoljno čišćenje emotivnih naboja. Nije dovoljno da vas neko vidi, sluša i razume i pruži vam platformu za samo-evaluaciju. Nužno je, ali nije dovoljno. Potrebna je i promena paradigme i načina na koji doživljavamo realnost i svoje mesto u toj realnosti. Potrebno je razumevanje: „Ko sam ja? Šta je ljudsko biće?“ Potrebno je da se otvori tema „Šta znači biti dobar, a šta znači biti dobro?“

Nju ejž (New age) terndovi koji proklamuju i zahtevaju:

„Voli ime takvu kakva jesam,“ (ali ja ću tebi naći hiljadu mana),

„Samo misli pozitivno“ (i guraj glavu u pesak na sve što je neprijatno),

„Svako ko spomene bilo koju moju manu ili nedostatak je hejter“ (iako je moje samosažaljenje opstruktivno pre svega meni samoj),

„A ja? Niste smislili opciju za mene koja ne jedem gluten!“ (očekujući da svi drugi budu odgovorni za moje potrebe),

„Moje mišljenje je vredno, jer ja sam vredna i ti si dužan da me čuješ“ (i ne zanima me da li te interesuje, da li ti treba i kolika mu je objektivna vrednost u ovoj situaciji…)

…uvukli su se u sve pore naših života i dobijaju bitku nad zdravim razumom, integritetom i dobronamernošću.

Isti ti nju ejdž trendovi uvukli su se i u psihoterapijsku praksu, te fabrikuju generacije egoističnih, egocentričnih, samosažaljivih ljudi, koji se bave svojim pravima i htenjima, bez da se bave posledicama svojih reči i dela i preuzimanju odgovornosti za iste. Bez da se bave svrhom i smislom, i sopstvenom funkcionalnošću i vrednošću za okruženje.

I zato, potrebna je… Ne, nužna je, upitanost, otvorenost, dobronamernost, integritet, strpljenje i istrajnost za sazrevanje svesti i opstanak čovečanstva…

„Koji je tvoj udeo u tome? Udeo tvojih reči, misli i dela u rezultatima u životu i u sopstvenoj sreći?“ Postavljala sam sebi ova pitanja prepoznajući sopstvenu apatiju, samosažaljenje, nefunkcionalnost i obsenaženost. Sopstveni narcisizam.

Odlučila sam da budem kreator svoje sudbine i još uvek uveliko radim na tome. Moja potraga i dan danas traje…

I upravo iz te dugogodišnje potrage, iz tih lomova, preispitivanja, padova i sazrevanja, postalo mi je jasno da ono što sam ja godinama učila – i često skupo plaćala – ne treba da ostane privilegija slučajno upućenih. Potrebni su nam prostori u kojima otvoreno govorimo o odgovornosti, funkcionalnosti, dobroti, ljudskosti, mehanizmima koji nas nose i mehanizmima koji nas ruše. Prostori u kojima ne negujemo ego, već svest i humanost. Prostori u kojima se vraćamo sebi.

Od februara kreću NOVI ciklusi transformativnih radionica. Dobro došli!