Da li vam se dešava da razumete da radite nešto što smatrate lošim ili štetnim za sebe ili druge — a ipak nastavljate to da radite? Da imate uvide šta može ili treba bolje i drugačije, a život i dalje izgleda isto? Da ste „radili na sebi“ — čitali, razmišljali, možda i bili na terapiji — a ono što je trebalo da se promeni i dalje čeka?

Ako da, verovatno niste na pogrešnom mestu, samo je proces stao na pola puta.

Razumevanje i podrška su važan i nezaobilazan deo ovog procesa — bez njih se ništa dalje ne gradi. Ali sama po sebi, retko su dovoljni. Uvid često ne postane izbor sam od sebe, a izbor ne postane novi način života sam od sebe — za to je potreban dalji rad. Zato kod mene dobijate i prostor da budete saslušani i shvaćeni, i ono što dolazi posle toga: put od uvida do izbora, i od izbora do sposobnosti da taj izbor zaista živite — čak i kada se pojave stari strah ili navika koji vas vuku nazad na poznato.

Ljudi pod pojmom „rad sa psihologom“ podrazumevaju veoma različite stvari, i to je u redu — jer psihološki rad na sebi zaista nije jedna stvar. Nekome je potrebno da govori i bude saslušan. Nekome je potrebna podrška dok prolazi kroz težak period. Nekome je potrebno da razume šta mu se događa i zašto se tako oseća. Nekome da donese važnu odluku, prepozna obrasce koji mu se ponavljaju ili konkretno promeni deo svog života.

Sve to jeste psihološki rad. Problem nastaje kada se on zadrži samo na jednoj od ovih dimenzija, dok je klijentu, u stvari, potrebno i ono što dolazi posle — kada razumevanje ostane razumevanje i nikada ne postane izbor, kada podrška olakša trenutak, ali ne dotakne ono što taj trenutak stalno iznova stvara.

Ovaj tekst postoji da biste, pre nego što počnemo da radimo — ili čak pre nego što odlučite da li to želite — znali šta taj proces u radu sa mnom podrazumeva.

Jedan deo ovog procesa želim posebno da imenujem unapred,

jer je važno da ga znate pre nego što do njega dođemo, a ne usred njega. U jednom trenutku rada dolazimo i do pitanja: kako ja danas učestvujem u održavanju onoga čime nisam zadovoljna? To ne radimo da bismo tražili krivicu — to radimo da bismo pronašli mesto na kojem postoji mogućnost izbora. Ali ovo pitanje nije uvek lako čuti, i zaslužujete da o njemu znate od početka.

Moj rad obuhvata devet dimenzija. Ne prolazi svaki klijent kroz sve njih, niti istim tempom — ali evo šta je moguće, i šta svaka od njih donosi.

1. Dijagnostika: gde sam sada i gde želim da budem

Na početku zajedno pokušavamo da što preciznije sagledamo vaš život i ustanovimo gde se trenutno nalazite, šta želite da bude drugačije, ali i šta u svom životu već imate i želite da sačuvate.

Šta u mom životu jeste, a ja ne želim da bude?
Šta u mom životu nije, a ja želim da bude?
Šta u mom životu već jeste i to želim da sačuvam?

To može da se odnosi na zdravlje, partnerske i porodične odnose, posao, novac, stanovanje, seksualnost, roditeljstvo, prijateljstva, samopouzdanje, granice, sposobnost donošenja odluka, način na koji organizujete vreme ili bilo koju drugu važnu oblast života. Podjednako nam je važno da prepoznamo i ono što već funkcioniše — vaše postojeće resurse, dobre izbore, odnose i sposobnosti koje ne treba menjati, već sačuvati i osnažiti.

Cilj ovog dela rada je da dobijemo jasnu mapu.

2. Razgovor, podrška i rasterećenje

Imate prostor da kažete ono što možda ne možete nikom drugom, da izgovorite ljutnju, strah, tugu, zbunjenost. Kada se ono što nosite izgovori, čuje i organizuje u smislenu celinu, unutrašnji pritisak opada. Nekada je ovo samo po sebi ono što je najpotrebnije. Ali ako se isti problem vraća, rasterećenje ga samo po sebi ne menja — i i nužan je sledeći korak.

3. Razumevanje sebe

Povezujemo događaje, osećanja, odnose, prošla iskustva i sadašnje reakcije. Prepoznajemo šta nas povređuje, šta nas aktivira, zbog čega neke situacije imaju toliku emocionalnu snagu i zašto u određenim odnosima reagujemo upravo onako kako reagujemo.

Tu dolaze važni uvidi: „sada razumem zašto ovo radim“, „sada vidim zašto me ovo toliko pogađa“, „ovo mi se ponavlja“, „sada razumem zašto u ovakvim odnosima uvek završavam na istom mestu“.

Cilj ovog dela rada je samorazumevanje: da umesto pukog doživljavanja svojih reakcija počnemo da razumemo njihovu logiku, poreklo i uzročno-posledične veze.

Ali uvid sam po sebi ne menja ponašanje — mogu vrlo dobro razumeti zašto ne postavljam granicu, a i dalje je ne postavljati. Zato razumevanje ovde nije cilj sam po sebi, nego korak ka mogućnosti drugačijeg izbora.

4. Prepoznavanje obrazaca

Posmatramo životnu istoriju, porodicu, odnose, iskustva i okolnosti koje su vas oblikovale, ali i ono što su te okolnosti razvile u vama: karakter, uverenja, strahove, odbrambene mehanizme, prioritete i načine na koje ste naučili da se odnosite prema sebi, drugima i životu.

Posmatramo šta vas je oblikovalo — ali i šta ste iz toga naučili, kakvi ste zbog toga postali, kako danas birate i reagujete. Kada obrazac postane vidljiv, ono što je ličilo na „prosto sam takva“ ili „uvek mi se to dešava“ ponovo ulazi u prostor izbora.

5. Prepoznavanje sopstvenog učešća

Ovo je tačka o kojoj sam vas već pisala na početku ovog teksta — dolazimo do pitanja kako ja danas učestvujem u održavanju onoga čime nisam zadovoljna.

Gledamo šta radite, ali i šta ne radite. Koje odluke donosite, a koje odlažete. Koje razgovore izbegavate. Gde ne postavljate granice. Šta trpite. Od čega odustajete. Čega se plašite ako nešto promenite. Šta mislite da ćete izgubiti ako kažete „ne“. Šta svojim izborom dobijate i koju cenu plaćate zato što nastavljate da birate isto.

Ne da bismo tražili krivca, nego mesto na kojem se vraća lična moć — jer dok je objašnjenje mog života isključivo u drugima ili okolnostima, moja mogućnost promene je mala.

6. Sagledavanje posledica i cene

Svaki ozbiljan životni izbor nešto nam daje i nešto nas košta — uključujući izbor da ništa ne promenimo.

Zato ne gledamo samo ono što nam se kod neke situacije ne dopada. Gledamo i zašto smo je izabrali, šta tim izborom dobijamo, šta njime izbegavamo, šta nam omogućava i koju cenu za njega plaćamo. Važno je da prepoznamo da i ostajanje može biti izbor, da je odlaganje izbora izbor, da je nedonošenje odluke izbor, da nepostavljanje granice ima svoje posledice.

7. Prioriteti, odluke i konkretni koraci

Kada znamo gde smo, šta želimo i šta održava postojeće stanje, možemo mnogo preciznije odrediti prioritete i veliki cilj prevesti u konkretne korake…

Šta je sada najvažnije? Zdravlje? Odnos sa detetom? Posao? Finansijska stabilnost? Partnerstvo? Brak? Obrazovanje? Stanovanje?

Ne možemo u svakom trenutku podjednako ulagati u sve oblasti života — zato je i određivanje prioriteta izbor. I razumevanje da će druge oblasti života posledično da „trpe“ u ovom periodu. Da možda i možete „sve“, ali ne možete sve u isto vreme i odmah.

Veliki cilj zatim prevodimo u konkretne korake: šta treba da počnem ili prestanem da radim, šta treba da naučim, koju granicu treba da postavim, koji razgovor da vodim, koju veštinu da razvijem i koji uslov prvo moram da stvorim…

8. Razvijanje novih kapaciteta

Odluka je početak promene, ne promena sama. Zato radimo i na tome da novi izbor možete da živite i onda kada se pojave stari strah, krivica ili navika.

Radimo na karakteru, ponašanju, prioritetima, granicama, strahovima, uverenjima, navikama i automatizovanim matricama — ne sa idejom da sa vama nešto nije u redu, već da neke sposobnosti tek treba razviti. Ovo za mene nije borba sa sobom, nego istrajan, dosledan i ljubavan rad za sebe na sebi.

9. Održavanje onoga što smo postigli

Jedno je pronaći posao, drugo je zadržati ga i razvijati se. Jedno je zaraditi novac, drugo je stvoriti dugoročnu finansijsku stabilnost. Jedno je pronaći partnera, drugo je izgraditi kvalitetan odnos.

Zato pitanje nije samo „kako da dobijem ono što želim“, nego i „koje izbore treba da nastavim da pravim i šta treba da razvijem u sebi“ da bih to što sam stvorila umela da podnesem, održim i dalje razvijam.

Osnovna premisa mog rada

Ako bih suštinu svog pristupa svela na jedan pojam, to bi bilo preuzimanje lične odgovornosti — za sadašnju situaciju i za budućnost kakvu želim.

Lična odgovornost ne znači „ja sam kriva za sve što mi se dogodilo.“ Odgovornost i krivica nisu isto. Znači da želim da razumem šta mi se dogodilo i kako me je to oblikovalo — ali i da prepoznam gde danas imam izbor.

Moj posao nije da vam kažem šta treba da izaberete. Moj posao je da vam pomognem da jasnije vidite sebe, svoje obrasce i posledice različitih izbora — kako biste sve više svojih izbora zaista pravili sami.

Krajnji cilj: da vam budem sve manje potrebna

Sebe doživljavam kao nekoga ko vas trenira u razvoju svesti, a ne kao nekoga ko treba da vam bude stalno potreban. Ne želim da vam budem neophodna za svaku odluku ili svaku krizu. Želim da ono što u početku radimo zajedno postepeno postane nešto što sve više umete da radite sami. Jedna od najvećih dobiti dobrog psihološkog rada jeste upravo to da vam psiholog vremenom treba sve manje — jer vi sebi postajete sve sposobniji partner.

Krajnji rezultat nije život bez problema ili teških perioda. Krajnji rezultat je veća sposobnost da upravljate sobom unutar života kakav jeste.

Ako prepoznajete sebe u ovome što ste pročitali — u ponavljanju istog, u uvidu koji ne postaje promena, u umoru od toga da sve razumete, a ništa se stvarno ne pomera — to nije znak da je nešto trajno pogrešno s vama. To je znak da vam nedostaje sledeći korak.

Ako ste spremni da taj korak napravite sa nekim ko će vas voditi sve dok ne budete mogli sami — javite mi se.